Vošin san u Loznici
Nekako za nas navijače Vojvodine je osvajanje kupa kao da smo osvojili prvenstvo. Da li zbog velike razlike u budžetima dva beogradska kluba i ostatka lige ili zbog toga što smo na prvi čekali tačno 100 godina? Ne znam, ali znam koliko nam znači.
Sutra od 20.15h na novom Lagatoru u Loznici, Vojvodina igra svoje sedmo finale kupa i imaće priliku da osvoji treći trofej. Protivnik svakako nije mogao da bude teži od Crvene Zvezde. Od ubedljivo najskupljeg tima naše lige, a moram reći da je ovaj tim Zvezde najskuplji tim našeg šampiona u istoriji. Na ruku nominalnom domaćinu ide i to što ga nismo dobili punih 10 godina. Au tom periodu smo doživeli neke ipak prevelike poraze za renome kluba.
Hm? Da li to treba da znači da sutra novosadski velikan nema šanse i da će oko 1000 navijača iz Novog Sada ići na dalek put bez razloga? Iskreno ne mislim tako. Ima to nešto između Voše i kupa, možda nešto što sam nabrajao na početku ili nešto drugo. Ali zato sam siguran da sadašnji nosioci igre hoće da ponove ono što su ranije uradili Sergej Milinković Savić, Mijat Gaćinović, Srđan Žakula, Enver Alivodić i u ovom drugom finalu, Nikola Drinčić, Emil Rockov i sadašnji kapiten Dejan Zukić koji će imati priliku da uz Stefana Đorđevića bude jedini igrač u istoriji kluba koji je osvojio dva trofeja kupa Srbije.
Za kraj bih dodao da se nadam da će Seidova slika u trofejnoj sali već sutra promeniti broj…
